Jos jedna godina bez tebe...

Da sam samo mogla pomisliti da ce se desiti to sto se desilo, vrijeme sa tobom bih provodila u tvom toplom zagrljaju i ljubila te dok mi ne kazes da ti je dosadilo....Volim te. Uzeljela sam ti se, nedostajes mi, ali me tjesi to sto znam da je za tebe ostavljeno mjesto u CARSTVU NEBESKOM!!!Ako se tamo ne sretnemo moli se za nas mamice, a On ce te uslisiti...

MOJA NEPREZALJENA MIMI, SRECAN TI RODJENDAN!!!

Ovo je, Mimi, drugi rodjendan od kad nismo zajedno...Spokojno spavaj mamice moja, molimo se za tebe!

Cvrsto verujem da ce nas pravi zivot poceti tek nakon radjanja .A ti?

U majcinoj utrobi razgovaraju,jos nerodjeni, blizanci.Jedan od njih je verujuci ,a drugi neverujuci.
Neverujuci malisan:Verujes li u zivot posle radjanja?
Verujuci malisan:Pa,naravno!Svima je jasno da postoji zivot posle radjanja.mi smo ovde samo da bi smo postali dovolno snazni i da bi smo se valjano pripremili za ono sto nas docnije ceka.
Neverujuci malisa:Ma,to je glupost!Nikakav zivot posle radjanja niti postoji ,niti moze postojati!Mozes li zamisiti kako bi taj zivot uopste mogao izgledati?
Verujuci malisan:Ne znam bas sve pojedinosti,ali verujem da ce tamo biti vise svetlosti ,i da cemo mozda sami hodati i svojim ustima jesti.
Neverujuci malisan :E,kakva besmislica!Nema sanse da sami hodamo i svojim ustima jedemo.To bi bilo zaista smesno!Pa, mi imamo pupcanu vrpcu koja nas hrani.znas ,hteo bih nesto veoma ozbilno da ti kazem:zivot posle radjanja ne moze postojati zbog toga sto je nas zivoy -pupcana vrpca- i inace suvise kratak.
Verujuci malisan:A ja sam siguran da moze i da postoji.Samo sto ce sve biti malo drugacije,nego sto je sad.Ja to zaista mogu da zamislim.
Neverujuci malisan:Ali ,niko se otuda nije vratio!Zivot se jednostavno zavrsava radjanjem.I uopste zivot-to ti je samo ogromno stradanje u tami.
Verujuci malisan:Ne i ne!Zaista se ne slazem sa tobom.neznam tacno kako ce izgledati nas zivot posle radjanja,ali,u svakom slucaju,znam da ce mo videti mamu i da ce se ona pobrinuti za nas.
Neverujuci malisan:mamu!zar zaista verujes u mamu?Ma gde se to ona uopste nalazi?
Verujuci malisan:Ona je svuda i u svemu oko nas .Mi u njoj prebivamo zahvaljujuci njoj ,krecemo se i zivimo.Bez nje mi jednostavno nemozemo postojati.
Neverujuci malisan:E,to je stvarno totalna besmislica!Ja nisam video nikakvu mamu i zato je ocito da ona jednostavno i ne postoji.
Verujuci malisan:Ne mogu se nikako sa tim sloziti.Jer,ponekad kad sve naokolo utihne,cujem kako poje i osecam kako posmatra ovaj nas svet.Cvrsto verujem da ce nas pravi zivot poceti tek nakon radjanja .A ti?

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.

Puno je vremena proslo, a ja sam i dalje bez snage da pisem...

Mimi moja , SRECAN TI RODJENDAN!!!

NAJDRAZA MOJA, STALNO MISLIM NA TEBE

Blog dvanaesti

Puno je vremena proslo, a ja sam i dalje bez snage da pisem...
Za svo ovo vrijeme desio se i najsrecniji i najtuzniji period u mome zivotu. Jedna je majka ostala, a jedna je otisla... Jedna mi se od najsjajnijih svijeca ugasila...Utjehe moje dvije uspijevaju da mi osmijeh izmame, a ja sam tuzna i dalje, i do naseg susreta ces mi nedostajati Mila moja, najdraza moja Mamice... Zajedno smo se borile i izborile za moju djecu, Ti si bila pored mene kad sam radila Betu, kad smo se stisle jedna uz drugu i plakale od srece...Ti si bila tu kada me je trudnicka depresija rasturala, kada si mi trebala uvijek si bila tu. Sjutra, moja najdraza, radovacu se zbog tebe jer ces nakon 40 dana lutanja opet pogledati u lice svoga Gospoda i On ce te primiti u svoje narucje. Pocivaj mi u miru moja dobra,tiha mamice...

Blog jedanaesti

Evo i buduce mame, a pomalo i sadasnje jer se redovno igramo preko stomaka:)
U utorak mi je zakazan uzv pa posle njega javljam koliki su!
Zadnjih desetak dana bilo je lose vrijeme, pa sam i ja bila nekako kao uspavana ljepotica (debeljucica), nisam bas precesto dolazila u kancelariju nego sam vise bila kuci i drijemuckala, gledala tv i, naravno, grickala slatkise.
Cesto se sasvim slucajno upoznajem sa zenama (na ulici, u domu zdravlja, u prodavnici...) i cesto slusam losa iskustva sa porodjaja, ali se ja ne bojim od njih, vec nekako pokusavam da ih, koliko ja mogu izbjegnem. Glavni razlog je sto te zene nisu imale nikakvu vezu, a nisu ni "castile" sestru ni babicu, a nesto je krenulo lose... Kad je sve u redu ne treba ti niko, mozes se i kuci poroditi.
Sto se veze tice, imam rodjaku akuserku, upoznala sam babicu koja je rekla da joj se javim kad stignem, a poznajem i jednu sestru koja je do skoro bila glavna sestra. Planiram i jos jednog doktora da posjetim koji mi moze biti na porodjaju, pa sto mi dragi Bog da...Mislim da samnom nece rizikovati zato jer su blizanci, a i svi su mi rekli da mogu da trazim sama carski, iako ja planiram, ako sve bude ok, da probam prirodno.
Jos se samo nadam da cu uci u deveti, pa onda kad hoce neka krene!!!(a to je jos S A M O mjesec dana)!!!

Blog deseti

Ne znam kako da pocnem ovaj blog.Nekako se desi da sam svaki put umorna kad odlucim da nesto novo napisem. Za ovaj period moje trudnoce karakteristicno je da me je stalno strah da bebe ne dodju previse rano, tj da se ne preforsiram u necemu i ugrozim svoje bebe. Malo sam,cini mi se previse aktivna jer mrtva umorna dolazim kuci sa bolom u ledjima(pocela sam malo ozbiljnije muzicu da pomazem, ali moracu da smanjim definitivno).
Pocinju lijepi dani, a ja se sve teze krecem iako nosim pojas stomak me brzo zaboli.
Zaposlili smo zenu da pospremi kucu i skuva rucak, tako da cu se sada odmarati citavo prije podne, a popodne cu ici u kancelariju.
Svidja mi se ovo sto radimo(kompjuterski dizajn i animacija), i ekipa je ekstra.
Bila sam prije par dana kod dr, i Petar je tezak 1220gr, a Ena 1140. Dr kaze da je to dobro, ali nalazi nisu bas najbolji, pa sam dodala ampule gvozdja i dala uzorak za urinokulturu.
Sve u svemu-zacin C! Nista, kad se porodim bice bolje makar za ovaj strah sto ga imam.Mislim da je i isijas poceo da me koci po malo, pa idem polako...

Blog deveti

Napokon smo saznali da pored Petra imamo djevojcicu kojoj namjeravamo da damo ime Ena.
Inace, sto se mene tice, ja sam shvatila da mi je krajnje vrijeme da steknem kondiciju koja ce mi itekako trebati na porodjaju, pa sam ovih nekoliko dana non-stop u pokretu. Malo muzu pomazem, malo ucim jedan program u kojem moze da se od par fotosa napravi citav avi (After Effect)...u svakom slucaju ispunjen dan potpuno.
Imam tegobica, ali nista strasno, sve se to da izdrzati.
Popravila sam se puno, ali svi kazu da se ne vidi, mada ja primjecujem itekako po nogama i rukama...a to je nista pri kako cu...joj...
O porodjaju jos ne razmisljam, pa me prema tome, jos nije ni strah- znajuci mene kad sve krene tek ce tada biti gusto, ali se nadam da cu biti hrabra.
Prije nekoliko dana smo skoknuli do Budve, ali mi je put dosta tesko pao (mada zato sto je pun neravnina i rupa), pa sam odlucila da vise ne idem nigdje dalje- Danilovgrad najduza destinacija!!!
Kako smo u pocetku bili stalno razdvojeni, ja i dragi smo sada po citav dan zajedno, i slazemo se fantasticno.Kad nesto razmislim nikad se nismo ovako ni slagali, mada su u pitanju temperamenti- totalno smo suprotni, a ipak smo ovoliko ostali zajedno sa par trzavica u braku. Malo me je strah kako cemo funkcionisati kada dodju bebe, ali otom potom, ici ce valjda sve kako treba.

Blog osmi (II dio)

E tek nakon mucnina nastupio je divan period uzivanja u trudnoci, cak ponekad i zaboravim da sam trudna pa se tako i ponasam, ali ubrzo usporim i vratim na predhodni ritam.
Dok se odmaram cesto zamisljam kako ce to izgledati kada se porodim, kako cu ih dojiti, kako cu ih izvoditi i nekako ne vidim jasno kako cu se moci u svemu tome organizovati, a onda samo pomislim na zene koje imaju trojke ili cetvorke, i bude mi jasno da sve to ide samo od sebe, kad one mogu valjda cu moci i ja.
Pocela sam i da idem u skolu za trudnice, ali samo jednom nedeljno, jer je skola u Danilovgradu, a i te vjezbe koje rade taj drugi dan imamo narezane na cd-u. Ja idem petkom i tada dolaze doktori i drze predavanja posle kojih mi postavljamo pitanja a oni odgovaraju. Bas mi prija to druzenje sa drugim trudnicama i raspitivanje o tome kad je kome termin, koliko se ko udebljao, djecak ili djevojcica...
Ostali dani mi dosta sporo prolaze, ali rijetko sam neraspolozena i trudim se da se ne nerviram oko gluposti. Tesko mi pada sto malo vremena provodim sa muzem, posebno sada kada po skoro cijeli dan nismo zajedno. Pokusavam da ga razumijem, ovo je sada pocetak, zaposlio je decka koji ne umije jos da radi bez njegove pomoci, tako da dva posla obavlja...
Nadam se samo da ce ubrzo uspjeti da se orgasnizuje i zaposli jos nekoga ko ce znati da radi pa da se i on na nekoga moze osloniti i imati malo vise vremena.
Prije par dana sam bila na ultrazvulu i dr je rekao za jednu bebu da je musko, a drugoj nije mogao vidjeti pol, a obzirom da sam sanjala imena Petar je potvrdjen i ostaje da vidimo da li je drugo Dusan ili cemo smisljati neko zensko ime.
Ovaj osmi blog malo ispade suvoparan, ali namijenjen je onima koji su u nekoj slicnoj situaciji kao sto je moja- 6.god. braka, uporno trazenje uzroka neplodnosti, raznorazne nemarnosti doktora, kopanje informacija po internetu...a onda vantjelesna i scekivanje u kojem su minuti kao godine...jos ja sam imala srecu da iz prve uspije, a oni koji nisu, kako je njima ja ni da zamism ne mogu...

Blog osmi ( I dio)

Prvo zelim da uputim jedno veeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeiko izvinjenje svima onima koje na neki nacin zanma ovaj moj blogic, a POSEBNO HappyGirl koja me je (sa razlogom) kritikovala za moju nemarnost.
Naime, ne zeleci da se pravdam, ja cu onako, sada vec s distance i u kratkim crtama pokusati da opisem kako su mi protekli svi ovi mjeseci od trenutka kada sam uradila betu.

Iako sam kroz citavo vrijeme procesa VTO bila ubijedjena da cu imati blizance(naravno sa cestim napadima straha da ovaj put(prvi) mozda ipak necu zatrudnjeti), konacnu potvrdu sam imala kada sam uradila betu na dvanaesti dan od ET-a, i koja je bila cijelih 219,6, a dva dana kasnije 644,5.
U pocetku se nisam mnogo kretala, osjecala sam neki jaki pritisak koji je cesto prelazio i u bol u donjem dijelu stomaka(hiperstim.)a ja sam kao macka, ako me nesto boli ili osjecam nelagodu lezim dok skroz ne ozdravim.
A onda(negdje oko osme nedelje) nastupa mucnina....Da li zato sto u zivotu nisam imala problema sa stomakom, povracanjem ili mucninom,ili zato sto je to stvarno bilo na granici podnosljivosti- ja sam mucnine imala po cijeli dan i na bukvalno sve mi se gadilo, i stalno mi je kroz glavu prolazilo JA NE MOGU VISE!!!(Ovdje MORAM da objasnim da ja nisam taj tip kao nesto me boli pa ja odmah kukam, naprotiv! npr injekcije sam za stimulaciju sam sebi davala od prvog dana, aspiraciju radila bez anestezije, padala sa snowboarda da mi suze idu od bola, ali ja picim dalje(itd,itd...) ) i to prodje, ali ovo me je bilo skroz ubilo u pojam. Nisam mogla da ustanem iz kreveta pored koga je non-stop bio lavor, svaka dva tri min nalijetao mi je nagon za povacanje, a cesto ne mogu da povratim nego tako na prazno...I tako tri-cetiri nedelje...Sada samo ne mogu reci da li mi je to bio najgori period u zivotu, ili onih dvanaest dana iscekivanja od embriotrans. do bete...
MALO JE KASNO A I KICMA ME "OPUCI" U OVOJ NEUDOBNOJ STOLICI, PREKIDAM I NASTAVLJAM CIM SJUTRA KOMP BUDE SLOBODAN!

Blog sedmi

OVO JE NAJSRECNIJI DAN U MOM ZIVOTU!!!

Blog sesti

U iscekivanju, mucnom, sutrasnjeg dana kada cemo znati jeste li bebe moje uz mene, naidjoh na prelijep tekst i suze krenuse...

"Jedne sam noći sanjala da hodam obalom s Gospodinom mojim. I pred mojim očima se stvori, zrakama sličan, moj život. I za svaki dio kako mi se činilo, otkrih u pijesku dva para stopa; jedne su pripadale meni, a druge Gospodinu mom.
I kada je prošla posljednja slika, pogledah unatrag i vidjeh da puno puta u pijesku stoji samo jedan par stopa. One su prikazivale faze mog života, u kojima mi je bilo najteže.
To me je zbunilo, pitajući obratih se Gospodu "Onda, kada sam ti sve što imam predala, da bih te slijedila, kazao si mi da ćeš uvijek biti uz mene. Ipak u najtežim nevoljama mog života, vidim ovdje u pijesku samo je jedan par tragova. Zašto si me napuštao upravo onda kada sam te zdvojna najviše trebala?"
Gospod me uze za ruku i reče: "Nikad te nisam samu ostavljao, posebno u tim trenucima, kada si patila i kada si bila shrvana. Tamo gdje prepoznaješ samo jedan par tragova, tada sam te na ramenima mojim nosio"."

Blog peti

Sporo mi dani prolaze, svaki je jos duzi i tezi od prethodnog.
Misli se roje i kao trnje zabijaju u srce.
Katkad vjetar donese neki davno zaboravljeni miris
i vrati me u djetinjtvo.
Povratak me boli,
ali bez krika kliznem u novi dan, nanovo spremna za borbu.

Blog izmedju cetvrtog i petog

Ovaj kisni i pravi jesenji dan podsjeti me na prosli zivot, zivot trazenja, propadanja i nadanja, i pjesmu......

I opet jesen

I opet jesen
i opet tutnje beskrajne kiše po Nikšiću,
i opet stare, crne slutnje,
i opet sam si, Nikoliću.
I opet neka pisma duga,
očajna pisma bez adrese,
a nigdje drage, nigdje druga,
samo ta jesen, i opet jesen.

A šta ako prosviram taj metak
kroz ovo čelo neveselo,
pa onda počne sve iz početka,
život, stradanja, pa opet čelo,
a šta ako nema zaborava,
ako je to vječna igra kruga,
a šta ako tamo ispod trava
boli ova ista ljudska tuga.

Ljeto, pa Blog cetvrti

Nisam odavno pisala, ali sve ce stati u par recenica. Predivnih par dana u Novom Sadu, puno razumijevanja, ljubavi i neizvjesnosti. Par sati u bolnici ulilo mi je snage za sve sto me ceka. Bila sam hrabra i bez straha. Odsranjen septum na materici, jajovodi neprohodni. Zakljucak : IVF/ICSI.
Od 31.08.2007. dajem Suprefact(22dc), a 14.09. dodajem Dva Gonala.
UZV zakazan za 22.09.

Milion misli u trenu mi bljesne, a ja sam nemocna da ih sve sagledam. Zelim da se opustim i sacekam te, zelim da mi sto prije dodjes jer snage ponestaje. Ako sada ne dodjes ne znam hocu li moci ponovo...
Ma doci ces sve mi na to ukazuje...

Blog treći

Puno me stvari odvaja od tebe.
Možda ću morati odložiti put...Ali neću stati, i neću se smiriti dok te ne dobijem.
Pokušavam da te zamislim, ali mi izmičeš. Još uvijek mi izmiču tvoje oči.

Blog drugi

Bliži se dan kada ću ti biti bliže nego ikada -samo dvadesetak dana -...
Srah me je, ali sam srećna.
Samo da što prije dođes, samo da me zagrliš malenim rukicama...SAMO...

Još jedan je dan na izmaku. Kao u bunilu prisjećam se da sjutra idem vaditi nalaze. Samo da ne bude ljekova, da sve bude u redu.

....Biće

...Mora!!!

Blog prvi

Preživjela sam i ovaj dan.
Htjela sam otići negdje daleko, ali nisam imala sa kim.
Uželjela sam se mačku Leu, i malom kučiću sa plaže.
Čitav dan nisam pomislila na SVE, ali me je na to podsjetila priča o smokvi (da je treba posjeći kad ne daje ploda, iako znam da se misli na duhovni plod...).
Sada ne mogu da spavam, i pomalo mi je muka.
MOŽDA I NISAM PREŽIVJELA.